|
Портрет наше школе
 |
|
Тридесетих година 19. века Палилула се
све више
насељава, па су Палилулци већ у јесен
1838.
тражили да се овде отвори школа.
Београдској
општини није било тешко да одреди
локацију нове
школе, јер је још раније, чувени војвода
из оба
устанка Тома Вучић Перишић
поклонио земљиште
за изградњу болнице. Први палилулски
учитељ је био
Милутин Поповић и у школи је било свега
35 ученика.
Живко Стефановић је други учитељ.' |
|
Kрајем
19. века јавља се проблем школских зграда које су биле
дотрајале и тесне да приме све дорасле ђаке. Палилулци
поново покрећу акцију за изградњу нове, савремене школске
зграде. Захваљујући добротворним прилозима занатлија,
механџија и земљорадника са Палилуле, по пројекту архитекте
Милана Антоновића, 1894. године изграђена је нова зграда
Палилулске школе, по тада најсавременијим педагошким и
хигијенским нормативима, школа какву су имале најсавременије
земље Европе. |
 
Палилулци су са дивљењем посматрали своју нову
школу како господствено надвисује цео овај крај, са
позадином пуном зеленила и бокора Ботаничке баште,
првог суседа школе.
Школа је имала 8 одељења
(4
мушка и 4 женска) и сваке наредне године број
одељења се повећавао. У одељењима је било око
50
ученика.
|
|
Београдски добротвор Никола Спасић, 1905. године, при старој
Палилулској школи отвара први ђачки интернат у Београду,
тзв. „Ђачку трпезу“ ( данашња Мала зграда ) која је, у
ствари, најстарија школска установа у Београду за помоћ
сиромашним ученицима и ђацима-путницима. Ову зграду су
подигли тада познати београдски неимари Горча и Милић
Поповић.
|
|
Палилулска школа је васпитавала добре људе и поштене грађане.
Одгајила је и великe
људе:
Вукосава Томића, хемичар, ђак генерације 1894/95.
песнике Војислава Илића и Милутина Бојића, проф.
универзитета др Рашка Димитријевића и Михаила Павловића,
проф. др Александра Деспића, председника Српске академије
наука и уметности,
др Ивана Станковића,
диригента Ђуру Јакшића, композитора Срђана Барића, глумце
Рада Марковића, Северина Бијелића, Станиславу Пешић и Бранку
Катић.
Ту су и: др Теодор Пантелић, професор универзитета, др
Михајло Павловић, професор универзитета, проф. др Александар
Деспић, академик, др Радомир Шапер, професор универзитета,
др Јован Калезић, професор универзитета, Катарина Каменчић,
лекар-хуманиста, Небојша Маричић, првак Београдске опере,
Милена Китић, оперска певачица, Градимир Ђуровић, књижевник,
Миша Остојић, кардиолог, Дуњић Бранко, хирург, Александар
Зермински, директор БК, Стефановић Иван, директор
представништа "Филип Морис", Максимовић Јасна, професор
универзитета, виолиниста, Божидаревић Мирјана, председник
Општине Стари Град, Раденко Јанковић, кустос Педагошког
музеја, др Владислав Јовановић, професор Електротехничког
факултета, др Михајло Андрејевић, професор Медицинског
факултета, др Душан Стевановић, научни сарадник Економског
факултета и Економског института Србије, Стеван Бајшански,
чувени хоровођа и музичар, Љиљана М. Марјановић, преводилац,
Игор Блажевић, инспектор Блажа, естрадни уметник.
Школа је 1931. године добила име „Вук Караџић“. Од тада све
до данас ( са прекидом од 1945. до 1951. када се звала
Основна школа број 6 ) са поносом носи име чувеног српског
реформатора нашег језика. |
|
Уочавајући значај Основне школе „Вук Караџић“
у Таковској
улици, за нашу школску архитектуру, као
и историјску и
педагошку вредност, Завод за заштиту
споменика културе
Републике Србије ставио је 1966.
године Стару и Малу зграду
под заштиту. Тадашњи
директор тог завода, Јован Скерлић, у
образложењу
решења је написао:
„Палилулска основна школа има вишеструки
значај за развој архитектуре града Београда јер
представља ретко сачуван јавни објекат. Њени
квалитети су архитектонског, градитељског,
социолошког и педагошко историјског значаја.“ |
|
Године 1957. број ученика се повећао тако да старо и
велелепно здање, некада највеће школе у Београду, заједно са
задужбином Николе Спасића, није могло више да прими све
ученике са свога подручја. Зато се 1958. године приступа
изградњи нове школске зграде. Нова школа је архитектонски
потпуно различитог стила, али је једном пасарелом повезана
са старом школском зградом, тако да чине једну целину. |
|
|
