ЛЕТОПИС ШКОЛЕ
школа некад и сад

РАЗЛИКЕ

Сличице из Летописа или прича с почетка ХХI века

            И овог септембра 2008. године ђаци прваци освајају свет. Сели су у школске клупе једне од најстаријих школа у Београду и Србији.

            Ову причу у сличицама посвећујемо њима, стоседамдесетој генерацији првака ОШ „Вук Караџић“ у Београду, баш као и сенима оних који су остављали трагове, путоказе у времену. Они су нам завештали  част да трајемо и даровали су нам задовољство да заједнички стварамо историју ове славне школе.

            Давне 1970. године у часопису Крила (бр. 22 од 21.4.1970.) објављена су следећа мишљења два ученика наше школе о томе како замишљају школу у будућности.

                        (Летопис I, стр. 433)

            Наши прваци су деца ХХI века. Већина њих је рођена 2001. године тј. прве године новог миленијума. Дакле, будућност је стигла. Ово је прича о времену и о нама.

Некад                                                 Сад

Мала школа

Учионице

Колектив

Ученици

Хор

Фудбал

Програм

            И за крај, а уместо закључка, неколико реченица из извештаја о реализацији наставно–васпитног рада у школској 1960/1961. години:

            Српскохрватски језик – Настава овог предмета одвијала се нормално у свим разредима и програм је у потпуности реализован. У првом разреду наставници паралелних одељења имали су у почетку потешкоћа јер су се деца тешко прилагођавала режиму школе… (Летопис I, стр. 230)

            Питање с почетка ове приче је отворено и за ваше одговоре. Дакле, каква ће бити школа у некој тамо будућности?

            Своје одговоре шаљите редакцији листа Вук. Време ће показати ко је у праву. Дотле, сви ми даље стварамо Летопис наше школе. Срећно!